SOS CENTAR

1) Počinje da flertuje sa kockom, sa sitnim iznosima povremeno, i čak je u ubedjenju da dobija, pošto sitne gubitke lako finansijski podnosi, u svesti ih potiskuje i zaboravlja, a seća se samo dobitaka, te u potpunosti uživa u kockanju.

2) Vremenom ide sve češće i duže se zadržava u kockarnici. Javljaju se prvi veći gubici, koji počinju da ga nerviraju ( jer on je “pronašao sistem “), i pokušava da povrati gubitak. U ovoj fazi još može sve to sam da podnese finansijski.

3) Gubici se povećavaju ( koje više ne može sam da pokrije ), osećaj o vremenu koje provodi kockajući se potpuno gubi, i počinje isključivo samo o tome da razmišlja, tj kako da nabavi novac. Počinju prve sitnije pozajmice od najbližih ( roditelji, braća, sestre, babe, dede, najbolji prijatelji ), skrivajući po svaku cenu, tj. Lažući za šta mu je potreban isti.

4) Naravno, gubici se još više povećavaju jer on i dalje nije svestan dve najbitnije stvari, da je njemu kocka postala smisao života ( i da sve ostalo što radi, radi samo da bi zaradio da otrči u najbližu kockarnicu)tj da je postao kockar kojii dalje veruje da postoji sistem. Počinje da pozajmljuje veće iznose od svojih, ali se kune, obećava da je ovo “ poslednji put “.

* U ovom momentu roditelji naprave fatalnu grešku, naravno ne namerno, nego iz neznanja, tj shvatanja da ostrašćeni kockar može lako da prestane, samo ako čvrsto odluči, ne shvatajući da je on patološki kockar, bolesna osoba, kojoj je potrebna stručna pomoć, te vraćaju sve njegove dugove. Tim potezom samo još više pogoršavaju zavisnost od kockanja.

5) Kockar je iscrpeo sva sredstva od najbližih (ne samo ona koje poseduju, već ih tera i u dugovanja), sa obećanjem, a ako treba i zaklinjanjem da mu je ovo “ poslednji put “. Pošto mu trebaju sredstva da bi nastavio da se kocka, počinje da širi krug ljudi od kojih pozajmljuje novac, do te mere, da i od najpovršnijih poznanika, ljudi koje nije godinama sreo, traži novac na pozajmicu. On i dalje nije svestan da je on isključivo kockar i to patološki ( a ni porodica ) i da i dalje veruje da postoji sistem.

6) Pošto se gubici, naravno i dalje nastavljaju, a iscrpeo je sve opcije od koga može da pozajmi ( pošto nije vratio novac ), a novac mu je očajnički potreban da nastavi igru, obraća se zelenašima.

7) Počinju pretnje od strane zelenaša, te porodica pravi još veću grešku,prodaje poslednje što ima ( obično su to nekretnine ) uz verovanje da je “mali” konačno shvatio i da će doneti sada zaista, definitivnu, ovog puta konačnu odluku, i da prestaje sa kockanjem. Oni i dalje neće da shvate i prihvate da je to u ovom stadijumu, vrlo vrlo teška bolest.(Čak misle da su tu njegovu konačnu odluku ojačali sa pretnjama da će ga razbaštiniti, da će ga se javno odreći, da će mu lično izlomiti ruke ako ponovi, da će ga izbaciti iz kuće...itd. )

8) Naravno, “mali” je sve to shvatio samo kao gašenje požara, tj rešenje akutnog problema, što mu daje vremena da koriguje neke stvari u svom sistemu igre, te sanja da će uskoro doći “njegova noć” kada će mu sistem proraditi, a on povratiti veliki novac. Pošto mu je i za to potreban novac, odlazi kod zelenaša i ovaj put, posle svega.

9) Gubici se nastavljaju, a nema više nikoga ko bi pokrio dugove, kamate, iz straha počinje sa prevarama ljudi i kriminalnim delatnostima, a kada mu te “akcije” uspeju te nekako vrati novac, on ulazi u novi krug, tj ponovo pozajmljuje od zelenaša, gubi i dalje ( Oni i u tom stadijumu ne vide da sistem ne postoji i da su oni patološki kockari u najgorem smislu te reči), te se upuštaju u sve veće kriminalne aktivnosti, sve lakše, jer su im do sada uspevale i ulaze u začarani krug ( zelenaši-kocka-kriminal-zelenaši-kocka-kriminal). Taj krug prestaje isključivo kada ga “prekine” policija.

* Interesantan je podatak, da bez obzira na boravak u zatvoru, čim izađu na slobodu, oni jure da nastave sa “igrom”.